Чланак
апр 08
Назад

ПРАВНА ПРИРОДА КРЕДИТНИХ НАКНАДА – САЖЕТA УПОРЕДНA РАЗМАТРАЊA

Бојан Терзић

10.55836/PiP_22305A
САЖЕТАК /

Пре евентуалне процене правичности уговорних одредби о кредитним накнадама, неопходно је разумети њихову економску суштину и следствено томе њихову правну природу. Упоредна судска пракса показује да судови, који се примењујући широке правне стандарде редовно позивају на циљно тумачење прописа о заштити потрошача, истовремено избегавају (уз одређене изузетке) да разматрају економску позадину тих накнада и могуће последице које забрана тих накнада може да има по потрошаче у целини. Недореченост Суда правде ЕУ у погледу сврхе кредитних накнада, уз специфичности националних прописа о заштити потрошача, узрокује различито третирање ових накнада на јединственом тржишту ЕУ – од њихове потпуне забране, до потпуне слободе њиховог уговарања. Уместо процене ценовних механизама банкарских услуга искључиво са аспекта доктринарних ставова судова, интерес потрошача у тржишним економијама захтева пре свега интензивну конкуренцију и обликовање банкарских услуга више спрам потреба њихових корисника.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Беговић Борис, „У име струке: анализа пресуде и дописа о банкарској накнади за обраду кредита и њихових последица“, Центар за либерално – демократске студије, Београд, 2018.
  2. Gómez Pomar Fernando, „Core versus Non-Core Terms and Legal Controls over Consumer Contract Terms: (Bad) Lessons from Europe?“, European Review of Contract Law, Vol. 15, Nr. 2/2019.
  3. Davies Paul, „Bank Charges in the Supreme Court“, Cambridge Law Journal, Vol. 69, Nr. 1/2010.
  4. Dellacasa Matteo, „Judicial Review of ‘Core Terms’ in Consumer Contracts: Defining the Limits“, European Review of Contract Law, Vol. 11, Nr. 2/2015.
  5. Devenney James, Kenny Mel (eds.), The Transformation of European Private Law: Harmonisation, Consolidation, Codification or Chaos?, Cambridge, 2013.
  6. dos Santos Goncalves David-Julien, „Unwirksamkeit eines Bearbeitungsentgelts bei Abschluss eines Privatkreditvertrages“, Gesellschafts- und Wirtschaftsrecht (GWR), 2014.
  7. Живковић Милош, „О дозвољености уговарања трошкова обраде кредита у праву Србије“, Банкарство, бр. 2/2018.
  8. Jansen Nils, Zimmermann Reinhard (eds.), Commentaries on European Contract Laws, Oxford, 2018.
  9. Јованић Татјана, Циљеви и облици регулисања пословања банака, Београд, 2009.
  10. Jordans Roman, „Zur (Un-)Zulässigkeit von Bankentgelten“, Deutsche Zeitschrift für Wirtschafts- und Insolvenzrecht, Nr. 5/2015.
  11. Караникић Мирић Марија, „Утицај Директиве о правима потрошача на српско потрошачко право“, Право и привреда, бр. 7–9/ 2017.
  12. Midorović Sloboda, „The Concept of Unfair Terms in Consumer Contracts in Serbian Law: The Case of Validity of Contracting Credit Costs“, Balkan Yearbook of European and International Law (eds. Dušan V. Popović, Ivana Kunda, Zlatan Meškić, Enis Omerović), Cham, 2021.
  13. Nebbia Paolisa, Unfair Contract Terms in European Law (A Study in Comparative and EC Law), Oxford – Portland – Oregon, 2007.
  14. Nobbe Gerd, „Zulässigkeit von Bankentgelten“, Zeitschrift für Wirtschafts- und Bankrecht, Nr. 5/2008.
  15. Ozili Peterson K., „Bank earnings management and income smoothing using commission and fee income: A European context“, International Journal of Managerial Finance, Vol. 13, Nr. 4/2017.
  16. Růžičková Karolína, Teply Petr, „Are Bank fees in Czech Republic Excessive?“, Procedia Economics and Finance, Vol. 25, 2015.
  17. Schillig Michael, „Directive 93/13 and the ‘Price term exemption’: A comparative analysis in the light of the ‘Market for Lemons’ rationale“, International & Comparative Law Quarterly, Vol. 60, Nr. 4/2011.
  18. Schillig Michael, „The Contribution of Law and Economics as a Method of Interpretation in European Private Law“, European Review of Private Law, Vol. 17, Nr. 5/2009.
  19. Whittaker Simon, „Unfair Contract Terms, Unfair Prices and Bank Charges“, The Modern Law Review, Vol. 74, Nr. 1/2011.
  20. Howells Geraint, Straetmans Gert, „The Interpretive Function of the CJEU and the Interrelationship of EU and National Levels of Consumer Protection“, Perspectives on Federalism, Vol. 9, Nr. 2/2017.
  21. Canaris Claus-Wilhelm, „Wandlungen des Schuldvertragsrechts. Tendenzen zu seiner ‘Materialisierung’“, Archiv für die civilistische Praxis, Nr. 3–4/2000.