Упутство за ауторе

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Предати радови треба да одговарају стандардима научног рада у погледу обима и научне апаратуре. Стандардан обим рада је 1 ауторски табак (16 куцаних страна), односно максимално 1,5 ауторски табак (24 куцане стране).

Радови се пишу фонтом Times New Roman 12. Чланак на српскомјезику треба да буде писан ћирилицом, осим страних речи и речи на латинском језику, који се пишу латиницом и курзивом (косим словима, односно италик).

Чланак мора да на почетку садржи наслов, пуно презиме и име (свих) аутора, пун (званични) назив и седиште (укључујући и државу) институције у којој је аутор запослен. У напомени на дну прве странице наводи се е-адреса (свих) аутора.

Рад мора да садржи сажетак (апстракт), са основним циљевима истраживања, методама, резултатима и закључцима рада. Сажетак треба да има до 150 речи.

Након сажетка рад мора да има кључне речи које најбоље описују садржај чланка за потребе индексирања и претраживања. Број кључних речи не може бити већи од 5.

Рад мора да садржи листу референци (литература) која обухвата библиографске изворе (чланке, монографије и сл.) и даје се искључиво у засебном одељку након текста. Референце се наводе на доследан начин, према азбучном редоследу презимена аутора, како гласе у оригиналу.

Референце изворно објављене на ћирилици се тако и наводе, уз латиничну верзију у загради.

Рад мора да има сажетак и кључне речи и на енглеском језику. Резиме и кључне речи се дају на крају чланка, након одељка Литература.

Наслов чланка се пише на средини, великим словима. Наслови унутар чланка морају да имају следећи формат.
1) Први ниво наслова – на средини; нумерација: римски број (нпр. I, II, III, итд.); прво слово велико, а остала мала.
2) Други ниво наслова – на средини; нумерација: арапски број са тачком (нпр. 1., 2., 3., итд.); прво слово велико, а остала мала.
3) Трећи ниво наслова – на средини; курзив (коса слова, италик); нумерација: мало слово азбуке са затвореном заградом (нпр. а), б), в), итд.); прво слово велико, а остала мала.
4) Четврти ниво наслова – на средини; нумерација: арапски број са затвореном заградом (нпр. 1), 2), 3), итд.); прво слово велико, а остала мала.
Пример:
I Појам
1. Терминологија
а) Терминологија у упоредном праву
1) Немачко право

Чланак се предаје у електронском облику на адресу redakcija@pravoiprivreda.rs. Пријем свих радова биће потврђен електронском поштом.

Редакција ће размотрити подобност свих радова да буду подвргнути поступку рецензирања. Поступак рецензирања подразумева двоструку анонимну рецензију.

Редакција часописа задржава право да чланак прилагоди јединственим стандардима уређивања и правописним правилима српског и енглеског језика.

ПРАВИЛА ЦИТИРАЊА

1. Књиге
а) Књиге се цитирају на следећи начин:
име аутора, презиме аутора, наслов дела наведен курзивом, евентуално редни број издања, место издања, година издања, број стране.
Пример: Мирко Васиљевић, Трговинско право, 9. издање, Београд, 2006, 100.
Roy Goode, Commercial Law, 3rd edition, London, 2004, 429.
б) Када се цитира књига више аутора, њихова имена и презимена се раздвајају зарезом.
Пример: Драгиша Слијепчевић, Слободан Спасић, Коментар Закона о стечајном поступку, Београд, 2006, 67.
Hubert de Vauplane, Jean-Pierre Bornet, Droit des marchés financiers, 3e édition, Paris, 2001, 243.
в) Књига коју је неко лице приредило као уредник се цитира тако што се након његовог имена и презимена у загради наводи ознака „уредник“ или скраћеница „ур.“, односно одговарајућа ознака на језику на ком је књига објављена.
Пример: Мирко Васиљевић (уредник), Акционарска друштва, берзе и акције, Београд, 2006, 27.
Fidelis Oditah (editor), The Future for the Global Securities Market, Oxford, 1996, 74.
Heinz-Dieter Assmann, Rolf A. Schütze (Hrsg.), Handbuch des Kapitalanlagerechts, München, 1990, 55.
г) Када се цитира једна књига одређеног аутора, код поновљеног цитирања се наводи прво слово имена са тачком и презиме, након чега се додаје број стране.
Пример: М. Васиљевић, 102.

R. Goode, 431.
д) Када се цитира више књига истог аутора, код поновљеног цитирања се наводи прво слово имена са тачком и презиме, потом се у загради ставља година издања, и најзад број стране.
Пример: Н. Јовановић (2010), 107.

2. Чланци
а) Чланци се цитирају на следећи начин:
име аутора, презиме аутора, отворени наводници, назив чланка, затворени наводници, назив часописа курзивом, број и година издања, број стране.
Пример: Зоран Арсић, „Учешће у скупштини акционарског друштва“, Право и привреда, бр. 1–4/2005, 23.
Klaus J. Hopt, „Aktionärskreis und Vorstandsneutralität“, Zeitschrift für Ünternehmens- und Gesellschaftsrecht, Nr. 4/1993, 535.
б) Када се цитира чланак више аутора, њихова имена и презимена се раздвајају зарезом.
Пример: Бошко Живковић, Катарина Вељовић, „Квалитет корпоративног управљања и тржиште корпоративне контроле у условима транзиције“, Право и привреда, бр. 1–4/2005, 43.
Michael C. Jensen, William H. Meckling, „Theory of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Stucture“, Journal of Financial Economics, Vol. 3, 1976, 307.
в) Рад, односно чланак објављен у оквиру зборника радова или књиге, коју је неко друго лице приредило као уредник, се цитира на следећи начин:
име аутора, презиме аутора, отворени наводници, назив чланка, затворени наводници, назив зборника радова, односно књиге курзивом, у загради ознака „уредник“ или „ур.“ („editor“ или „еd.“), „редактор“ и сл., и име и презиме уредника, евентуално редни број издања, место издања, година издања, број стране.
Пример: Небојша Јовановић, „Отварање и затварање привредних друштава“, Акционарска друштва, берзе и акције (уредник Мирко Васиљевић), Београд, 2006, 307.
Roy Goode, „The Nature and Transfer of Rights in Dematerialised and Immobilised Securities“, The Future for the Global Securities Market (ed. Fidelis Oditah), Oxford, 1996, 110.
г) Када се цитира један чланак одређеног аутора, код поновљеног цитирања се наводи прво слово имена са тачком и презиме, а потом број стране.
Пример: В. Радовић, 164.
д) Када се цитира више чланака истог аутора, код поновљеног цитирања се наводи прво слово имена са тачком и презиме, потом се у загради ставља година издања, и најзад број стране.
Пример: В. Радовић (2014), 184.
ђ) У случају да у истој години аутор има више радова који се цитирају, уз годину издања се додаје латинично слово a, b, c, d, итд. према редоследу цитирања тих радова, након чега следи број стране.
Пример: И. Јанковец (1995а), 16.

3. Прописи
а) Прописи се цитирају на следећи начин:
пун назив прописа, гласило у коме је пропис објављен курзивом, број гласила и година објављивања, скраћеница чл., ст., тач., односно пар. и број одредбе.
Пример: Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014, 5/2015, чл. 15.
б) Ако ће наведени закон поново бити цитиран у раду, приликом првог цитирања се после назива прописа наводи скраћеница под којом ће се он даље појављивати.
Пример: Закон о платним услугама – ЗПУ, Службени гласник РС, бр. 139/2014, чл. 4 ст. 2.
в) Члан, став и тачка прописа означава се скраћеницама чл., ст. и тач., а параграф скраћеницом пар.
Пример: чл. 24 ст. 1 тач. 5 или пар. 14.
г) Приликом поновљеног цитирања одређеног прописа наводи се његов пун назив, односно скраћеница уведена приликом првог цитирања, скраћеница чл., ст., тач. или пар. и број одредбе.
Пример: Закон о привредним друштвима, чл. 7.
ЗПУ, чл. 25.
д) Прописи на страном језику се цитирају на следећи начин:
пун назив прописа преведен на српски језик, година објављивања, односно усвајања, отворена заграда, пун назив прописа на оригиналном језику курзивом, евентуално скраћеница под којом ће се пропис даље појављивати, затворена заграда, скраћеница чл., ст., тач. или пар. и број одредбе.
Пример: немачки Трговачки законик из 1897. године (Handelsgesetzbuch), пар. 29.
британски Компанијски закон из 2006. године (Companies Act; даље у фуснотама: CA), чл. 67.

4. Извори са интернета
а) Извори са интернета се цитирају на следећи начин:
име и презиме аутора, односно организације која је припремила текст, назив текста, евентуално место и година објављивања, адреса интернет странице курзивом, датум приступа страници, и број стране.
Пример: Giovannini Group, Cross-Border Clearing and Settlement Arrangements in the European Union, Brussels, 2001, доступно на адреси: http://ec.europa.eu/internal_market/financialmarkets/docs/clearing/first_giovannini_report_en.pdf, 21. 10. 2008, 18.
б) Приликом поновљеног цитирања извора са интернета наводи се прво слово имена аутора са тачком и презиме аутора, односно назив организације која је припремила текст, назив текста и број стране.
Пример: Giovannini Group, Cross-Border Clearing and Settlement Arrangements in the European Union, 6.