Чланак
мар 29
Назад

ЕВОЛУЦИЈА СУДСКЕ ПРАКСЕ У ПОГЛЕДУ ТУМАЧЕЊА СТАНДАРДА ПОСРЕДНЕ ОДГОВОРНОСТИ У ЖИГОВНОМ ПРАВУ САД

Јелена Ћеранић Перишић

10.5937/PiP2003141C
САЖЕТАК /

Посредна одговорност се, према општим правилима о одговорности, заснива на питању савесности, односно на питању да ли је посредник знао или морао да зна да се путем његове услуге повређује право. Стандард за утврђивање посредне одговорности у жиговном праву САД је резултат судске праксе. У раду ће бити представљена еволуција судске праксе у погледу тумачења стандарда посредне одговорности. Овај стандард први пут је установио Врховни суд САД осамдесетих година XX века у предмету Inwood Laboratories Inc. v. Ives Laboratories Inc., и то у погледу одговорности произвођача и дистрибутера. У деценијама које су уследиле, судска пракса је својим креативним тумачењима проширивала опсег примене овог стандарда, најпре на оператере посредничких тржишта, а касније и на онлајн пружаоце услуга. Развој дигиталне технологије такође је утицао на то да судска пракса прилагођава стандард посредне одговорности новонасталим околностима у дигиталном окружењу. Иако се, на први поглед, чини да се првобитно постављени услови нису много променили, анализа судске праксе указује да их амерички судови нису тумачили „окамењено“ и да су одређене пресуде допринеле „лабављењу“ строгих услова посредне одговорности за повреду жига. Најзначајније пресуде у том контексту су оне у предметима: Hard Rock Café Licensing v. Concession Services, Inc., Tiffany Inc. v. eBay Inc. и Rosetta Stone Ltd. v. Google Inc. Пресуда у предмету 1-800 Contacts, Inc. v. Lens.com, Inc. сведочи о јасном опредељењу америчких судова за флексибилније тумачење стандарда посредне одговорности у контексту онлајн пружалаца услуга.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Brogan Kelley Marie, „Rosetta Stone Ltd. v. Google Incorporated: Trademarking Language: Google’s Adwords and the Value of Online Searching“, Law School Student Scholarship, 2013, доступно на адреси: https://scholarship.shu.edu/cgi/viewcontent.cgi?referer=https://www.google.com/&httpsredir=1&articl =1393 &context =student_scholarship, 29. 7. 2020.
  2. Dinwoodie Graeme B., „A Comparative Analysis of the Secondary Liability of Online Service Providers“, Secondary Liability of Internet Service Providers (ed. Graeme B. Dinwoodie), Springer, Cham, 2017.
  3. Dinwoodie Graeme B., „Secondary Liability for Online Trademark Infringement: The International Landscape“, Columbia Journal of Law & the Arts, Vol. 37, Nr. 4/2014.
  4. Dogan Stacey L., „Principled Standards vs. Boundless Discretion: A Tale of Two Approaches to Intermediary Trademark Liability Online“, Columbia Journal of Law & the Arts, Vol. 37, Nr. 4/2014.
  5. Levin Elizabeth, „A Safe Harbour for Trademark: Reevaluating Secondary Trademark Liability after Tiffany v. eBay“, Berkeley Technology Law Journal, Vol. 24, Nr. 1/2009.
  6. Rimmer Matthew, „Breakfast at Tiffany’s: eBay Inc, Trade Mark Law and Counterfeiting“, Journal of Law, Information & Science, Nr. 1/2011.
  7. Riordan Jaani, „Website Blocking Injunctions under United Kingdom and European Law“, Secondary Liability of Internet Service Providers (ed. Graeme B. Dinwoodie), Springer, Cham, 2017.
  8. Saunders Kurt M., Berger-Walliser Gerlinde, „The Liability of Online Markets for Counterfeit Goods: A Comparative Analysis of Secondary Trademark Infringement in the United States and Europe“, Northwestern Journal of International Law & Business, Vol. 32, Nr. 37/2011.
  9. Ћеранић Јелена, „Специфичности режима одговорности интернет посредника за повреду жига у праву САД и ЕУ“, Интелектуална својина и интернет (ур. Душан Поповић), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2018.
  10. Ћеранић Перишић Јелена, Одговорност интернет посредника за повреду жига, Институт за упоредно право, Београд, 2020.