Чланак
јун 10
Назад

КОМПАНИЈСКОПРАВНИ РЕЖИМ РАЗРЕШЕЊА ДИРЕКТОРА ПРЕ ИСТЕКА МАНДАТА – „AD NUTUM“

Мирко Васиљевић

10.55836/PiP_23201A
САЖЕТАК /

Разрешење директора и чланова управе друштава капитала у сваком моменту и када за то не постоје било који разлози (основи) или оправдани (озбиљни) разлози – тзв. разрешење „ad nutum“ познат је институт упоредног компанијског права. Отворено је, међутим, питање да ли је овакво разрешење од стране органа именовања (скупштина, надзорни одбор – зависно од система управе: једнодомни или дводомни) праћено и одређеним санкцијама које, и поред прихвата овог института, у извесној мери штите тако разрешеног директора или му обезбеђују одређено задовољење.

У овом раду на темељу анализе упоредне компанијске регулативе и релевантне судске праксе дато је критичко виђење прихвата овог института у својој класичној форми (у сваком моменту, без претходног обавештења и неког рока, без права на накнаду), што представља велику правну несигурност. Аутор је става да овај институт, иако начелно прихватљив у условима приватне својине друштава капитала, мора бити праћен одређеним санкцијама имовинске природе (накнада одређених форми имовинске штете, као и неких форми неимовинске штете, попут губитка репутације на тржишту), у складу са закљученим међусобним уговорима о услугама (пословођења и заступања) друштва и директора (посебно независних и неизвршних), као и у неким формама уговора о раду (посебно друштва и извршних директора) који обезбеђују радноправну сигурност. Ипак, аутор је става да ове форме заштите, како би се сачувала природа овог института, не могу бити такве да би њихово дејство било одвраћајуће за само друштво да доноси овакве одлуке о разрешењу „ad nutum“.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Birds John, Ferran Eilis, Villiers Charlotte, Company Law, London, 1995. Васиљевић Мирко, Компанијско право, Београд, 2019. (Vasiljević Mirko, Kompanijsko pravo, Beograd, 2019).
  2. Васиљевић Мирко, Корпоративно управљање – изабране теме, Београд, 2013. (Vasiljević Mirko, Korporativno upravljanje – izabrane teme, Beograd, 2013).
  3. Wirth Gerhard, Arnold Michael, Morshäuser Ralf, Corporate Law in Germany, München, 2010.
  4. Gower Laurence C. B., Principles of Modern Company Law, London, 1992. Gower, Laurence C. B., Davies Paul L., The Principles of Modern Company Law, London, 2008.
  5. Guyon Yves, Droit des affaires, Paris, 2003.
  6. Juglart Michel D., Ippolito Benjamin, Dupichot Jacques, Les sociétés commerciales, Paris, 1999.
  7. Марковић Вера, „Нематеријална штета правног лица: Пословни углед – лично право коме треба установити заштиту“, Правни живот, бр. 11/08. (Marković Vera, „Nematerijalna šteta pravnog lica: Poslovni ugled – lično pravo kome treba ustanoviti zaštitu“, Pravni život, br. 11/08).
  8. Merle Philippe, Fauchon Anne, Droit commercial – sociétés commerciales, Paris, 2001.
  9. Monsallier Marie Christine, L’aménagement contractuel du fonctionnement de la société anonyme, Paris, 1998.
  10. Pennington Robert, Company Law, London, 1995.
  11. Радовић Вук, „Златни падобрани, корпоративно управљање и тржиште корпоративне контроле“, Право и привреда, бр. 1–4/08. (Radović Vuk, „Zlatni padobrani, korporativno upravljanje i tržište korporativne kontrole“, Pravo i privreda, br. 1–4/08).
  12. Ribstein Larry, The Rise of the Uncorporation, Oxford, 2010. Stražnjicki Milorad, Tumač Trgovačkog zakona, Zagreb, 1939. Тunc André, Le droit américain des sociétés anonymes, Paris, 1985. Farrar John H., Company Law, London – Edinburgh, 1988.
  13. Hamilton Robert, The Law of Corporations, Minnesota, 1991. Hansell Carol, Corporate Governance, Toronto, 2003.
  14. Cannu Paul L., Dondero Bruno, Droit des sociétés, Paris, 2012.
  15. Cozian Мaurice, Viandier Alain, Deboissy Florence, Droit des sociétés, Paris, 2006.
  16. Charlesworth John (ed. Morse Geoffrey, Stephen Girvin, Richard Morris, John Charlesworth), Company Law, London, 2005.