МНОЖИНА ВОЉА КОД НАСТАНКА УПРАВНОГ АКТА

Чланак је посвећен различитим, прописима предвиђеним комбинацијама воља код настанка пуноважног управног акта, као начелно једностраног и ауторитативног. Било да су у питању две или више службених воља – равноправних или пак неједнаког ранга а сукцесивних, било да је посреди законом предвиђена сарадња воље органа и воље странке, нарочито код покретања поступка на њен захтев или код управних путева контроле донетог акта. Правни значај те комплементарности воља код управног акта може углавном да буде тројак: 1) да недостатак једне службене или приватне воље спрам садржине акта чини акт нападљивим и оборивим у одређеном року; 2) када код заједничког одлучивања надлежни органи не реше у истом смислу – акт правно и не постоји, уопште се и не рађа; 3) да почетни недостатак воље странке, када је њен захтев за покретањем поступка коститутивног карактера за доношење будућег акта, чини акт увек неорочено поништивим, осим ако странка накнадно пристане на његову садржину. Ако је реч о сагласности воља јавноправног органа и странке у јавном интересу, такав њихов производ назива се управни уговор; ту без обе воље нема тог двостраног акта.