Никола Бодирога
10.5937/PiP2003117B
Право на изјављивање ревизије у важећем Закону о парничном поступку уређено је на начин који омогућава широку доступност овог ванредног правног лека странкама у поступку. Такво решење представља резултат измена које је овај закон претрпео 2014. године. Основни текст закона из 2011. године прописивао је да је ревизија дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела другостепене пресуде прелази 100.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док је у привредним споровима ревизијски цензус износио 300.000 евра. Ревизија је била дозвољена и по одредбама неких посебних закона. Поред опште ревизије, постојала је и посебна ревизија која се могла изјавити против другостепене пресуде која се није могла побијати општом ревизијом ако је по оцени апелационог, односно Врховног касационог суда било потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и ако је потребно ново тумачење права.
Изменама Закона о парничном поступку из 2014. године спуштени су ревизијски цензуси на 40.000 евра у општем парничном поступку и на 100.000 евра у поступку о привредним споровима, а дозвољено је изјављивање ревизије и против сваке преиначујуће пресуде другостепеног суда, као и против сваке пресуде другостепеног суда којом је усвојена жалба, укинута првостепена пресуда и одлучено о захтевима странака. Ревизија је могла бити дозвољена и по посебном закону, а поред опште ревизије закон је задржао и посебну ревизију, о чијој дозвољености и основаности сада одлучује веће пет судија Врховног касационог суда. Пет година након ступања на снагу ових законских измена, општа седница Врховног касационог суда упутила је иницијативу за измену Закона о парничном поступку, која би, ако буде усвојена, довела до знатно рестриктивнијег регулисања права на изјављивање ревизије у односу на садашња законска решења. Овај рад представља критичку анализу предлога који су изнети у поменутој иницијативи.
- Ballon Oskar J., Nunner-Krautgasser Bettina, Schneider Birgit, Einführung in das Zivilprozessrecht: Streitiges Verfahren, Verlag Manz, Wien, 2018.
- Бодирога Никола, Уставна јемства у парничном поступку, Београд, 2019.
- Бодирога Никола, „Приступ Врховном касационом суду у грађанским стварима − одлука Уставног суда и европски стандарди“, Перспективе имплементације европских стандарда у правни систем Србије (ур. Стеван Лилић), Књига 3, Београд, 2013.
- Бодирога Никола, Нови Закон о парничном поступку, Београд, 2012.
- Зуглиа Срећко, Трива Синиша, Коментар Закона о парничном поступку: II Свезак, Загреб, 1957.
- Зуглиа Срећко, Грађански парнични поступак ФНРЈ, Загреб, 1957.
- Кеча Ранко, Кнежевић Марко, „Дозвољеност ревизије у парничном поступку због преиначујуће пресуде: последица уставне гарантије права на правно средство или само правнополитичко питање?: уједно и прилог учењу о контролном концепту поступка по правним лековима“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 4/2017.
- Познић Боривоје, Коментар Закона о парничном поступку, Београд, 2009.
- Станковић Гордана, Мандић Љубица, Организационо грађанско процесно право, Косовска Митровица, 2013.
- Станковић Гордана, „Предговор“, Закон о парничном поступку, Београд, 2004.
- Schilken Eberhard, Zivilprozessrecht, Verlag Franz Vahlen, München, 2014.
Comments are closed.