Članak
mar 29
Nazad

O INICIJATIVI VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ZA IZMENU ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU

Nikola Bodiroga

10.5937/PiP2003117B
SAŽETAK /

Pravo na izjavljivanje revizije u važećem Zakonu o parničnom postupku uređeno je na način koji omogućava široku dostupnost ovog vanrednog pravnog leka strankama u postupku. Takvo rešenje predstavlja rezultat izmena koje je ovaj zakon pretrpeo 2014. godine. Osnovni tekst zakona iz 2011. godine propisivao je da je revizija dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude prelazi 100.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je u privrednim sporovima revizijski cenzus iznosio 300.000 evra. Revizija je bila dozvoljena i po odredbama nekih posebnih zakona. Pored opšte revizije, postojala je i posebna revizija koja se mogla izjaviti protiv drugostepene presude koja se nije mogla pobijati opštom revizijom ako je po oceni apelacionog, odnosno Vrhovnog kasacionog suda bilo potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Izmenama Zakona o parničnom postupku iz 2014. godine spušteni su revizijski cenzusi na 40.000 evra u opštem parničnom postupku i na 100.000 evra u postupku o privrednim sporovima, a dozvoljeno je izjavljivanje revizije i protiv svake preinačujuće presude drugostepenog suda, kao i protiv svake presude drugostepenog suda kojom je usvojena žalba, ukinuta prvostepena presuda i odlučeno o zahtevima stranaka. Revizija je mogla biti dozvoljena i po posebnom zakonu, a pored opšte revizije zakon je zadržao i posebnu reviziju, o čijoj dozvoljenosti i osnovanosti sada odlučuje veće pet sudija Vrhovnog kasacionog suda. Pet godina nakon stupanja na snagu ovih zakonskih izmena, opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda uputila je inicijativu za izmenu Zakona o parničnom postupku, koja bi, ako bude usvojena, dovela do znatno restriktivnijeg regulisanja prava na izjavljivanje revizije u odnosu na sadašnja zakonska rešenja. Ovaj rad predstavlja kritičku analizu predloga koji su izneti u pomenutoj inicijativi.

ČLANAK JE RASPOLOŽIV NA /
Ćirilici  
REFERENCE /
  1. Ballon Oskar J., Nunner-Krautgasser Bettina, Schneider Birgit, Einführung in das Zivilprozessrecht: Streitiges Verfahren, Verlag Manz, Wien, 2018.
  2. Bodiroga Nikola, Ustavna jemstva u parničnom postupku, Beograd, 2019.
  3. Bodiroga Nikola, „Pristup Vrhovnom kasacionom sudu u građanskim stvarima − odluka Ustavnog suda i evropski standardi“, Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije (ur. Stevan Lilić), Knjiga 3, Beograd, 2013.
  4. Bodiroga Nikola, Novi Zakon o parničnom postupku, Beograd, 2012.
  5. Zuglia Srećko, Triva Siniša, Komentar Zakona o parničnom postupku: II Svezak, Zagreb, 1957.
  6. Zuglia Srećko, Građanski parnični postupak FNRJ, Zagreb, 1957.
  7. Keča Ranko, Knežević Marko, „Dozvoljenost revizije u parničnom postupku zbog preinačujuće presude: posledica ustavne garantije prava na pravno sredstvo ili samo pravnopolitičko pitanje?: ujedno i prilog učenju o kontrolnom konceptu postupka po pravnim lekovima“, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, br. 4/2017.
  8. Poznić Borivoje, Komentar Zakona o parničnom postupku, Beograd, 2009.
  9. Stanković Gordana, Mandić Ljubica, Organizaciono građansko procesno pravo, Kosovska Mitrovica, 2013.
  10. Stanković Gordana, „Predgovor“, Zakon o parničnom postupku, Beograd, 2004.
  11. Schilken Eberhard, Zivilprozessrecht, Verlag Franz Vahlen, München, 2014.