Članak
mar 24
Nazad

POZIVANJE NASLEDNIKA OGLASOM I NASLEDNOPRAVNI POLOŽAJ DRŽAVE U SRPSKOM PRAVU

Dejan Đurđević

10.5937/PiP2004007D
SAŽETAK /

Pozivanje naslednika oglasom predstavlja kompromis između istražnog načela u ostavinskom postupku i težnje da se ostavinska rasprava okonča u razumnom roku. Ako ostavinski sud ne može da utvrdi da li uopšte postoji neki privatnopravni subjekt koji bi mogao i hteo da nasledi ili ako sumnja da pored privatnopravnog subjekta za kojeg zna postoje još neki koji imaju isto ili jače pravo na nasleđe, on će pozvati potencijalne naslednike da se prijave na oglas u roku od godinu dana. Posledice nemogućnosti da se rasvetli ko su sve potencijalni naslednici nakon isteka jednogodišnjeg roka za prijavljivanje na oglas u srpskom pravu su različite, u zavisnosti od toga da li tada zaostavštinu treba dodeliti privatnopravnom subjektu ili državi. U takvoj situaciji ostavinski sud će privatnopravnog subjekta oglasiti za naslednika, dok će državi predati zaostavštinu na uživanje, uz mogućnost da stekne svojinu na pokretnim i nepokretnim stvarima iz zaostavštine istekom trogodišnjeg, odnosno desetogodišnjeg roka za održaj, koji se računa od momenta ostaviočeve smrti.

Nakon analize praktičnih konsekvenci primene navedenih pravila, autor zaključuje da je zakonodavac  propisivanjem posebnog naslednopravnog režima za državu kada se naslednici pozivaju oglasom nju privilegovao kao naslednika i time olakšao prelazak ostavinske mase iz režima privatne u režim javne svojine, što je u suprotnosti sa principom privatnopravnog karaktera nasleđivanja. Osim toga, pravila o dodeljivanju zaostavštine na uživanje Republici Srbiji su i pravno-dogmatski manjkava, jer su u suprotnosti kako sa principom univerzalne sukcesije i ex lege nasleđivanja (u momentu ostaviočeve smrti niko ne postaje naslednik, pa samim tim ni sopstvenik stvari iz zaostavštine), tako i sa opštim stvarnopravnim pravilima o sticanju svojine održajem (omogućuje da subjekt koji drži stvar kao plodouživalac istekom određenih rokova postane sopstvenik).

ČLANAK JE RASPOLOŽIV NA /
Ćirilici  
REFERENCE /
  1. Antić Oliver, Balinovac Zoran, Komentar Zakona o nasleđivanju, Beograd, 1996.
  2. Antić Oliver, „Država kao naslednik“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1–3/1991.
  3. Blagojević Borislav, Nasledno pravo SFRJ, Beograd, 1964.
  4. Gavella Nikola, Belaj Vlado, Nasljedno pravo, Zagreb, 2014.
  5. Dika Mihajlo, „Ostavinski postupak“, Novo nasljednopravno uređenje (red. Mihajlo Dika), Zagreb, 2003.
  6. Đurđević Dejan, Institucije naslednog prava, Beograd, 2015.
  7. Đurđević Dejan, „Pouzdanje u tačnost pravnosnažnog ostavinskog rešenja“, Identitetski preobražaj Srbije – prilozi projektu 2019. godine (ur. Ivana Krstić, Vanja Bajović), Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2020.
  8. Ebenroth Carsten Thomas, Erbrecht, München, 1992.
  9. Koziol Helmut, Welser Rudolf, Bürgerliches Recht, Band II – Schuldrecht, Erbrecht, Wien, 2007.
  10. Konstantinović Mihailo, „Opšte napomene uz Teze za predprojekt zakona o nasleđivanju“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 3–4/1982.
  11. Konstantinović Mihailo, „Tendencija modernih zakonodavstava u smislu ograničenja prava na nasleđivanje“, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 3–4/1982.
  12. Kreč Milan, Pavić Djuro, Komentar Zakona o nasljeđivanju, Zagreb, 1964.
  13. Lange Knut Werner, Erbrecht, München, 2011.
  14. Olzen Dirk, Erbrecht, Berlin, 2009.
  15. Rebmann Kurt, Säcker Franz Jürgen, Rixecker Roland (Hrsg.), Münchener Kommentar zum Bürgerlichen Gesetzbuch, München, 2004.
  16. Svorcan Slobodan, Komentar Zakona o nasleđivanju Srbije, Kragujevac, 2004.
  17. Stanković Gordana, Trgovčević Prokić Milena, Komentar Zakona o vanparničnom postupku, Beograd, 2015.
  18. Stanković Obren, Orlić Miodrag, Stvarno pravo, Beograd, 2001.
  19. Schlüter Winfried, Erbrecht, München, 2000.
  20. Schmoeckel Mathias, Erbrecht, Baden-Baden, 2014.