Младен Николић
10.5937/PiP2002279N
Када странка покрене поступак пред судом, а тужени поднесе приговор ненадлежности због уговорене арбитраже, суд долази у позицију решавања о својој (не)надлежности. Улога суда у том поступку је ограничена, те уколико је поднесен арбитражни споразум, постоји претпоставка да је арбитража надлежна, осим ако се не утврди да споразум очигледно није ваљан. Наши судови су се доста пута, по природи ствари, налазили у ситуацији да о приговору апсолутне ненадлежности одлучују, а овај рад је посвећен анализи начина на који су то судови чинили. Препознато је неколико проблематичних пратећих питања о којима су привредни судови и Врховни касациони суд морали да решавају како би одлучили о ваљаности арбитражног споразума, те су у раду учињене одређене смернице и закључци како би српски судови могли да са више самопоуздања и уравнотежености у будућности одговарају на ове изазове.
- Антонијевић Зоран, Привредно право – банкарски послови и хартије од вредности, Завод за издавање уџбеника Народне Републике Србије, Београд, 1960.
- Васиљевић Мирко, Трговинско право, тринаесто измењено и допуњено издање, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.
- Круљ Врлета, Инструменти плаћања у савременом промету (вирман, чек, компензација), Савремена администрација, Београд, 1975.
- Николић Младен, Шаркић Небојша, Коментар Закона о извршењу и обезбеђењу, друго измењено и допуњено издање, Службени гласник – Правни факултет Универзитета Унион, Београд, 2020.
- Павићевић Божидар, Банкарска гаранција у теорији и пракси, Службени лист СРЈ, Београд, 1999.
- Шаркић Небојша, Николић Младен, Коментар Закона о извршном поступку, Службени гласник, Београд, 2006.
Comments are closed.