Чланак
апр 08
Назад

ПРИМЕНА ТЕХНОЛОГИЈЕ У ПРАВНОМ КОНТЕКСТУ: ПРИМЕР LEGALTECH-A

Предраг Н. Цветковић

10.55836/PiP_22302A
САЖЕТАК /

Технологија напредује експоненцијално, док знање о технологији расте линеарно. Из овог разлога технолошки напредак често има реметилачки (енг. disruptive) ефекат на све области друштва, па и на право. Дисциплина која изучава примену технологије на право назива се LegalTech. У економском смислу, LegalTech је део привреде који повезује технолошко тржиште са тржиштем правних услуга. Према критеријуму степена уплива технологије на традиционалне задатке правне струке, област LegalTech-a дели се на LegalTech 1.0, 2.0. и 3.0. Развој LegalTech-а укључује следеће области: анализу текста, претраживање информација, аутоматизација услуга и предиктивну анализу. Настао као резултат дигитализоване друштвене свести, LegalTech је ту да остане. Напори академске заједнице кључни су за правно регулисан, технолошки уравнотежен и социјално контролисан развој LegalTech феномена. Примена технологије у праву не значи аутоматизацију по сваку цену – она би требало да се заснива на комплементарности напора људи и учинка те технологије у пружању оптималног квалитета правних услуга.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Bing Jon, „Let there be LITE: a brief history of legal information retrieval“, European Journal of Law and Technology, Nr. 1/2010, доступно на адреси: http://ejlt.org/index.php/ejlt/article/view/15, 1. 3. 2022.
  2. Goodenough Oliver R., „Getting to Computational Jurisprudence 3.0“, The Challenge of Innovation in Law 2015, доступно на адреси: https://iris.unitn.it/bitstream/11572/111654/1/santosuosso-goodenough-tomasi_challenge_2015.pdf#page=20, 1. 3. 2022.
  3. da Costa Pereira Célia, Tettamanzi Andrea G. B., Liao Beishui, Malerba Alessandra, Rotolo Antonino, van der Torre Leendert, „Combining fuzzy logic and formal argumentation for legal interpretation“, Proceedings of the 16th edition of the International Conference on Articial Intelligence and Law, 2017, доступно на адреси: https://www.academia.edu/download/76687461/document.pdf, 31. 1. 2022.
  4. McCarty Thorne L., „Reflections on TAXMAN: An experiment in artificial intelligence and legal reasoning“, Harvard Law Review, Nr. 90/1976, доступно на адреси: https://heinonline.org/hol-cgi-bin/get_pdf.cgi?handle=hein.journals/hlr90&section=51,  31. 1. 2022.
  5. Mehl Lucien, Mechanisation of Thought Processes, London, 1959.
  6. Sabahi Farnaz, Akbarzadeh-T. Mohammad-R., „Introducing validity in fuzzy probability for judicial decision-making“, International Journal of Approximate Reasoning, Nr. 6/2014, доступно на адреси: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0888613X13002922, 31. 1. 2022.
  7. Sergot Marek J., Sadri Fariba, Kowalski Robert, Kriwaczek F., Hammond Peter, Cory H. T., „The British Nationality Act as a Logic Program“, доступно на адреси: http://epilog.stanford.edu/logicprogramming/readings/british_nationality.pdf, 31. 1. 2022.
  8. Haney Brian S., „Applied Natural Language Processing for Law Practice“, 2020, доступно на адреси: https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3483758, 1. 3. 2022.
  9. Hartung Markus, Bues Michael, Halblieb Gernot, Legal Tech: How Technology is Changing the Legal World, C.H. Beck, München, 2018.
  10. Цветковић Предраг Н., „Синтеза правног текста и програмског кода: случај рикардијанског уговора“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 90/2021.
  11. Цветковић Предраг Н., „Уговор као алгоритам: уводна разматрања“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 92/2021.
  12. Collomb Alexis, Filippi Primavera De, Sok Klara, „Blockchain Technology and Financial Regulation: A Risk-Based Approach to the Regulation of ICOs“, European Journal of Risk Regulation, Nr. 10/2019.
  13. Williams Spencer, „Predictive Contracting“, Columbia Business Law Review, Nr. 1/2019, доступно на адреси: https://digitalcommons.law.ggu.edu/pubs/856/, 31. 1. 2022.