ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРИВРЕМЕНОЈ МЕРИ У ИНДИВИДУАЛНОМ РАДНОМ СПОРУ – ИЗМЕЂУ „ТЕОРИЈЕ“ И ПРАКСЕ

У раду се анализира привремена мера у индивидуалном радном спору, као средство обезбеђења потраживања запосленог према послодавцу. Полази се од законске могућности одређивања привремене мере у индивидуалном радном спору и долази до остваривања те могућности у пракси, уз осврт на одређена спорна питања. Акценат је стављен на привремену меру враћања на рад, као средство за постизање егзистенцијалне сигурности запосленог током трајања радног спора. У том смислу, предлаже се измена постојећег решења како би се олакшао положај запослених током радног спора, а по узору на страна права. На основу анализе досадашњег поступања судова са предлозима за одређивање привремене мере враћања на рад, критикује се ригидност оцене испуњености услова за одређивање привремене мере, „неосетљиве“ на потребе запослених и прилике у којима се они налазе.