Чланак
мар 24
Назад

ОТЕЖАНО ИСПУЊЕЊЕ УГОВОРНЕ ОБАВЕЗЕ

Марија Караникић Мирић

10.5937/PiP2004025K
САЖЕТАК /

Предмет рада је разјашњење појма и правних последица отежаног испуњења уговорне обавезе. Под отежаним испуњењем мисли се на испуњење које је услед промењених околности за дужника постало теже него што се могло основано очекивати у часу када је пристао да дугује – али није постало немогуће. Обавезе не престају када њихово испуњење постане ванредно отежано. Међутим, отежано испуњење уговорне обавезе може, под одређеним условима, да буде разлог за раскид уговора. У модерним европским правним системима чињеница отежаног испуњења може да буде један од елемената за примену правила о раскиду или ревизији уговора због промењених околности. У раду се најпре излаже о томе на које све начине немогућност испуњења и отежано испуњење могу да утичу на уговорну обавезу и уговор као целину. Други део рада посвећен је условима за позивање на промењене околности у српском и упоредном праву, те разграничењу отежаног испуњења од различитих видова немогућности, као што су немогућност да се оствари сврха уговора и објективна, субјективна, практичка и економска немогућност испуњења уговорне обавезе. Отежано испуњење се најлакше разликује од круто схваћене објективне немогућности испуњења, а најтеже од такозване практичке немогућности испуњења. Испуњење обавезе је практички немогуће ако би захтев да дужник поступи онако како је испрва уговорено био противан разуму, начелу савесности и поштења или схватањима поштеног промета.

ЧЛАНАК ЈЕ РАСПОЛОЖИВ НА /
Ћирилици  
РЕФЕРЕНЦЕ /
  1. Аранђеловић Драгољуб (прев.), Аустријски грађански законик, Београд, 1921.
  2. Ачански Тодор, „Виша сила“, Енциклопедија имовинског права и права удруженог рада (ур. Слободан Перовић, Обрен Станковић, Мирослав Трајковић), Београд, 1978.
  3. Beatson Jack, Anson’s Law of Contract, 28th edition, Oxford, 2002.
  4. Водинелић Владимир В., Грађанско право: Увод у грађанско право и Општи део грађанског права, Београд, 2017.
  5. Доловић Бојић Катарина, „Промењене околности у пракси домаћих судова“, Право и привреда, бр. 4–6/2018.
  6. Douville Thibault (éd.), La réforme du droit des contrats: Commentaire article par article de l’ordonnance du 10 février 2016 portant réforme du droit des contrats, du régime général et de la preuve des obligations, Paris, 2016.
  7. Дудаш Атила, „Настанак и развој идеје о раскидању или измени уговора због промењених околности“, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 1/2015.
  8. Ђурђевић Марко, „Члан 133. Претпоставке за раскидање“, Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић), Београд, 1995.
  9. Zweigert Konrad, Kötz Hein, An Introduction to Comparative Law, Oxford, 1998.
  10. Јанковец Ивица, Уговорна одговорност, Београд, 1993.
  11. Јанковец Ивица, „Дејство промењених околности на уговорне односе (покушај хармонизације права европских земаља)“, Ревија за европско право, бр. 1/1999.
  12. Караникић Мирић Марија, „Утицај Директиве о правима потрошача на српско потрошачко право“, Право и привреда, бр. 7–9/2017.
  13. Караникић Мирић Марија, „Промењене околности и расподела ризика у уговорном праву“, Српска политичка мисао, бр. 3/2020.
  14. Karanikić Mirić Marija, Jevremović Petrović Tatjana, „Administrative Contracts in Serbian Law – Specificities of the New Statutory Regime“, Review of Central and East European Law, Nr. 1/2020.
  15. Ковачевић Куштримовић Радмила, „Клаузула rebus sic stantibus према Закону о облигационим односима“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, 1979.
  16. Koziol Helmut, Bydlinski Peter, Bollenberger Raimund, Kurzkommentar zum ABGB, Wien, 2007.
  17. Koziol Helmut, Welser Rudolf, Kletecka Andreas, Grundriss des bürgerlichen Rechts I, 14. Auflage, Wien, 2014.
  18. Константиновић Михаило, Облигације и уговори: Скица за законик о облигацијама и уговорима, Београд, [1969] 1996. (цитирано као Скица)
  19. Круљ Врлета, Промењене околности и уговорна одговорност (немогућност испуњења, виша сила, клаузула rebus sic stantibus), Београд, 1967.
  20. Круљ Врлета, „Раскидање или измена уговора због промењених околности“, Коментар Закона о облигационим односима (ур. Борислав Благојевић, Врлета Круљ), Београд, 1983.
  21. Лазић Мирослав, „Развој клаузуле rebus sic stantibus са посебним освртом на француску доктрину“, Две стотине година од доношења Француског грађанског законика: утицај Француског грађанског законика на српско право (ур. Гордана Станковић), Ниш, 2005.
  22. Markesinis Basil, Unberath Hannes, Johnston Angus, The German Law of Contract: A Comparative Treatise, Oxford, 2006.
  23. McKendrick Ewan (ed.), Force Majeure and Frustration of Contract, 2nd edition, London, 2013.
  24. Николић Ђорђе, Практикум за облигационо право, Београд, 2001.
  25. Павић Драган, „Извршавање уговорних обавеза у условима промењених околности“, Правни живот, бр. 9–10/1993.
  26. Павић Драган, „Члан 137. Немогућност испуњења за коју не одговара ниједна уговорна страна“, Коментар Закона о облигационим односима (ур. Слободан Перовић), Београд, 1995.
  27. Petrić Silvija, „Izmjena ili raskid ugovora zbog promijenjenih okolnosti prema novom Zakonu o obveznim odnosima“, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, бр. 1/2007.
  28. Петровић Здравко, Козар Владимир, Мега збирка судске праксе из облигационог права, Београд, 2009.
  29. Попов Даница, „Промењене околности и ослобођење од одговорности (виша сила) код уговора о продаји робе“, Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 80/1986.
  30. Радмиловић Васо (прев.), Ђуровић Радомир (предг.), Италијански грађански законик, Књига IV: Облигације, Београд, 1964.
  31. Ranieri Filippo, Europäisches Obligationenrecht, Wien, 2009.
  32. Ranieri Filippo, „Treu und Glauben“, Handwörterbuch des Europäischen Privatrechts. Band II (Hrsg. Jürgen Basedow, Klaus J. Hopt, Reinhard Zimmermann), Tübingen, 2009.
  33. Simler Philippe, Commentaire de la réforme du droit des contrats et des obligations, Paris, 2016.
  34. Smith J. C., „Contract – Mistake, Frustration and Implied Terms“, Law Quarterly Review, Vol. 100, Nr. 3/1994.
  35. Schulze Reiner, „BGB § 313 Störung der Geschäftsgrundlage“, Bürgerliches Gesetzbuch (Hrsg. Reiner Schulze et al.), 6. Auflage, Baden-Baden, 2009, доступно на адреси: beck-online.beck.de, 30. 7. 2020.
  36. Schulze Reiner, Wicker Guillaume, Mäsch Gerald, Mazeaud Denis (éds.), La réforme du droit des obligations en France, 5èmes journées franco-allemandes, Paris, 2015.
  37. Treitel Guenter, The Law of Contract, 11th edition, London, 2003.
  38. Fabre-Magnan Muriel, Droit des obligations: Tome 1 – Contrat et engagement unilatéral, Paris, 2016.
  39. Hondius Ewoud, Grigoleit Christoph (eds.), Unexpected Circumstances in European Contract Law, е-book, Cambridge, 2011.
  40. Цигој Стојан, „Ништавост уговора због предмета“, Коментар Закона о облигационим односима (ур. Борислав Благојевић, Врлета Круљ), Београд, 1983.
  41. Цигој Стојан, „Улога каузе у аспектима накнаде уговорне штете“, Уговори у међународној трговини I (ур. Предраг Шулејић), Београд, 1987.
  42. Чобељић Ђорђе, Промењене околности у привредном и грађанском праву (clausula rebus sic stantibus), Београд, 1972.
  43. Šmalcelj Želimir, „Nekoliko problema klauzule ‘rebus sic stantibus’ u sudskoj praksi“, Privreda i pravo, бр. 11/1971.